NIN: Vera, optimizam i požrtvovanost - temelj uspeha



Intervju: Miroslav Brković, vlasnik

Priča o kompaniji Brković grupa utemeljena је u životnim vrednostima i veri vlasnika Miroslava Brkovića i njen početak seže još u vreme dok je pripremao prijemni ispit, ali ne gubi od autentičnosti i ako je za NIN počnemo od vremena kada je završio Ekonomski fakultet.

Tada je napravio detaljan plan: da poseti porodicu u Kragujevcu, a da potom otputuje u Francusku gde će da živi i radi. Ali, pošto u životu „obično ne bude baš onako kako smo planirali, već mnogo bolje“, u Kragujevcu je upoznao buduću suprugu i sa njom započeo zajednički život u maloj sobi oskudno opremljenoj, sa betonskim podom i bez kupatila, što mu je sve skupa delovalo privlačnije od Pariza. U Kragujevcu je uzalud pokušavao da nađe posao u struci pa je odlučio da pokrene privatni biznis. Imao je veru, optimizam i motiv, nedostajao mu je „samo“ novac da bi svoju odluku sproveo u delo, a pošto nije imao od koga da pozajmi, otišao je do redakcije lokalnih novina i dao sledeći oglas: „Tražim pozajmicu od sedam hiljada maraka, vraćam za šest meseci sa kamatom“. Posle pet dana javio se samo jedan čovek iz Kragujevca i pozvao ga da dođe kod njega. 

-  Imao sam 24 godine i ničim nisam odavao utisak ozbiljne osobe. Čovek kod koga sam došao bio je major u vojsci i odmah je počeo je da me ispituje šta će mi novac. Rekao sam da moram nešto da radim i da mi novac treba za pokretanje posla. Pitao me je čime garantujem da ću da vratim novac. Rekao sam da ničim ne garantujem, jer nemam ništa. „Dobro!“, rekao je i nalio sebi i meni po čašicu rakije od dunje i zapovedio da je ispijem naiskap, što sam i učinio ne bi li popravio utisak o sebi. Kako nikad pre toga nisam okusio rakiju, činilo mi se da mi od dunjevače gori čitava utroba. Tada je rekao ženi da donese novac. Ona je prebledela, pitala ga da li je poludeo kad namerava da nepoznatom čoveku da toliki novac, ali je na kraju ipak poslušala muža i donela novac. Kada sam izašao iz zgrade sa novcem u džepu, nisam mogao da verujem šta mi se upravo dogodilo i toliko sam bio zbunjen da na trenutak nisam znao u kom pravcu da krenem kući - počinje svoju poslovnu priču Miroslav Brković. 

Gde ste uložili novac, i da li ste uspeli da vratite dug na vreme? 

- Iznajmio sam lokal za prodavnicu kolonijalne robe, kupio opremu i polovni auto „zastava 101“. Danas slušam ljude koji pričaju da bi pokrenuli privatni biznis ali ne mogu jer im treba dobar auto, 30.000 evra i stan, a ja im kažem – zašto bi neko ko sve to ima krenuo u privatni biznis? Ja sam iz nužde, bez novca, znanja i iskustva 28. aprila 1990. godine postao privatni preduzetnik sa jednom malom prodavnicom. Posao je išao jako dobro – bio sam požrtvovan, ustajao u četiri ujutru, otvarao radnju u pet a zatvarao je u 11 uveče. Mesecima, kad dođem premoren kući samo bih se stropoštao u krevet i zaspao u odelu, da bih opet pre zore krenuo na posao. Promet je bio odličan - od sedam sati bio je ogroman red ispred moje prodavnice jer je u njoj sve bilo za dinar-dva jeftinije nego kod drugih, u skladu s mojim principom da nižim cenama privučem mušteriju. Drugi princip je bio da imam sve što ljudi traže – ako nešto što kupac traži nema u prodavnici, trgovkinja bi to zapisala i je bih istog dana ili sutradan to nabavio. Vratio sam novac kako sam i obećao, za šest meseci, a potom otvorio drugu, pa treću radnju i samoposlugu.

Zarada je bila odlična do 1993. godine, kada je nastupio haos, da bi ponovo, sa Avramovim dinarom došlo je do stabilnosti. Ali, uskoro stežu sankcije i male prodavnice više nisu donosile značajnu zaradu pa sam počeo da uvozim i prodajem hemiju za domaćinstvo, što me je navelo da 1995. godine pokrenem sopstvenu proizvodnju deterdženta za veš „Avax“ koji se prodavao po celoj Srbiji i Crnoj Gori. Bio je to moj glavni posao tri godine. Pošto je proizvodnja zavisila od 14 uvoznih komponenti, a sankcije sve više stezale, morao sam da prodam mašine i razmišljam o novom poslu. 

Da li je to bio posao sa nekretninama, po kome je vaša firma najpoznatija? 

- Da, u februaru 1998. godine otvorio sam Agenciju za posredovanje u prometu nekretnina, opet bez iskustva i znanja u poslu u koji ulazim. U Kragujevcu je tada bilo više agencija sa po 10 godina iskustva, tako da je konkurencija bila jaka, ali je moj optimizam zasnovan na veri i požrtvovanom radu bio još jači pa sam ubrzo napravio takav prodor da je moja agencija izbila na prvo mesto. Dve godine kasnije, stekli su se uslovi da krenem u novi posao – gradnju stanova za tržite. Do danas sam kao investitor izgradio 33 zgrade. Do pre dve godine, gradio sam samo u Kragujevcu, a onda sam počeo izgradnju Apart hotela sa pet zvezdica na Zlatiboru, koji će biti završen do Nove godine i biće jedan od najlepših hotela na tom području, sa bazenom, spa centrom, igraonicama, kongresnim salama i ostalim sadržajima koji će vlasnici apartmana moći da koriste preko naše recepcije. Interesovanje je veliko, već smo prodali 85 posto apartmana. Sve u svemu, u svojoj karijeri prodao sam preko 3000 nekretnina, što je za pojedinca možda neprevaziđen rekord u Srbiji. 

Iz vašeg iskustva, da li su za uspeh ključne okolnosti ili motivacija? 

- Nepovoljne okolnosti mogu biti prepreka, ali i šansa da čovek promeni život. Čitav moj život i posao bili su prilagođavanje uslovima u kojima živim i zemlji u kojoj poslujem. Zapamtio sam ono što nam je profesor na fakultetu govorio o teorijama cena: u cenama, životu i poslu postoje usponi i padovi; kada ste na dnu, treba da budete najraspoloženiji, jer dalji pad je nemoguć, preostaje vam samo da idete naviše. Kada ste na vrhu, treba biti jako oprezan, jer sa vrha se kreće naniže. Ako nekome ko je na dnu kažete da je to možda najbolje što mu se dogodilo, on bi verovatno rekao da to ne važi za njega, ali ja mislim da to važi za sve ljude. Jer, postoji neka snaga u čoveku koju on nalazi samo u najtežim trenucima – to je dokazano mnogo puta i dokazali su to mnogi. Mi imamo u sebi snagu koju ne poznajemo, ona se aktivira samo ako imamo ogroman problem, ne mali nego baš ogroman problem, i zato čovek u takvoj situaciji ne treba da poklekne, nego mora svoj krst da ponese i iznese do kraja, kako to mi hrišćani kažemo. I dete pada kad uči da hoda, a da ga mi ne podignemo nikada ne bi prohodalo. Čovek kad padne ne sme da gubi optimizam, mora da ustane, sam ili uz nečiju pomoć. Pad nije poraz - poraz je ako ne ustanete kad padnete. Zato mislim da je važno na svakih 10 godina proslavljati jubileje i videti gde ste bili i gde ste danas, koji su ljudi pre 10 godina bili u vašoj blizini, a koji su sada. Svako za sebe može reći gde je bio pre 10 godina, a gde će biti za 10 godina samo Bog zna. Međutim, ono što radimo danas nagoveštava gde ćemo biti sutra -  kakvo seme seješ, takve ćeš plodove žnjeti. Ima u Bibliji priča o sejaču i semenu - ne padne svako seme na plodno tlo, ali naše je da sejemo dobro seme ako hoćemo da žanjemo, i da kucamo ako hoćemo da nam se otvori. 

Mnogi tvrde da je u Srbiji, za uspeh, neophodno pokucati na vrata političara. Kakvo je vaše iskustvo u tom smislu? 

- Nisam bio u politici niti sam bio član neke partije ili lobija, ali uvek sam poštovao vlast jer smatram da je ona glas naroda. Ako nam se ne sviđa neka vlast, moramo je poštovati, a svoje mišljenje možemo da izrazimo na izborima. Ne privlači me politika. Volim posao koji radim i koji ću raditi, volim nekretnine i gradnju jer je to oblik stvaranja. Zgrade koje gradim od takvih su materijala da će trajati stotinama godina, na svakoj sam postavio ploču na kojoj piše ko je projektant i investitor tako da će moje ime stajati na zgradama i onda kada više na ovom svetu ne budemo živi ni ja, ni moja deca, unuci i praunuci. Da ne volim ovaj posao ne bih ga radio, jer je veoma naporan - treba obezbediti parcelu, dogovoriti se sa vlasnicima, obezbediti dozvole, što je u ovoj zemlji neopisivo teško, proći golgotu sa izvođačima građevinskih radova i najzad sve stanove uknjižiti i prodati. Ali osećaj da neko radi i stvara, da se neko rađa i umire u stanovima koje smo sagradili, da se u njima odvija život u svim svojim prirodnim ciklusima, pruža veliku radost, a teškoćama u poslu daje lepotu i smisao. Da bi čovek bio uspešan u poslu, mora da vidi smisao svog posla.  

Da li je novac zaista mnogo važan i da li ga je teško zaraditi, kao što tvrdi većina ljudi?   

- Ljudi prave novac i od ljudi ga možemo zaraditi, ako smo spremni da služimo njihovim istinskim, ljudskim potrebama. Ne treba da objašnjavam nama hrišćanima poznate reči – „Koji hoće da bude veći među vama, da vam služi“. Navešću svima blizak, slikovit primer: kada smo u restoranu i kada nas konobar usrdno služi, obilazi i pita da li nam još nešto treba, osećamo neodoljivu želju da ga nagradimo bakšišom. On će primiti svoju platu na kraju meseca, ali platu za ljubaznost i lični angažman prima svaki dan. Neljubaznom konobaru koji otaljava posao ne dajem nagradu, jer bih tako imao utisak da dajem novac tamo gde ga ne treba davati, što nije dobro, jer novac je važan i ne smemo ga rasipati. Koliko je važan, saznamo tek kada nemamo novca. Zato je moj savet svima koji rade sa ljudima, a svi na ovaj ili onaj način rade sa ljudima, da sa njima postupaju suptilno, ljubazno i da uvek imaju u vidu njihove potrebe. Novac je svuda oko nas, treba ga trudom i radom uzimati, ali ne treba ga pohlepno grabiti ili otimati jer to neminovno vodi u propast, kad čovek poželi da postane ne samo prebogat, već i svemoćan, da vlada ljudima, umesto da im služi. Još nešto je važno: ako stisnemo šaku da ne bismo deo novca koji imamo dali potrebitima ili investirali u neprolazne vrednosti koje daleko prevazilaze naše lične trenutne interese, ne može ništa ni ući u tako stisnutu šaku. Ruke koje od srca ne daju, ne mogu istinski ni da primaju, ma koliko se površnom, kratkovidom ili uplašenom pogledu nametala drugačija, lažna slika. 

 

NIJE SVE U POSLU 

Svoj životni put Miroslav Brković je od početka devedesetih godina vezao za Srpsku pravoslavnu crkvu, pomagajući i aktivno učestvujući u njenom životu. Od svih priznanja koje je dobio, a bilo ih je više nego što prostor dozvoljava da ih nabrojimo, za njega je najdragoceniji Orden svetog Save II stepena koji je 2008. godine potpisao blaženopočivši patrijarh Pavle. Neposredni povod, uz brojne ostale, bio je ktitorstvo manastira Lipar na dvadesetak kilometara od Kragujevca. Manastir je Brković gradio od 2004. do 2007. godine, na mestu za koje kaže da je „parče neba na zemlji, deo raja u svetu“. 

Ustanovio je književnu nagradu „Vojislav Brković“ u čast prerano preminulog pesnika čije ime nosi. Ova nagrada, koja obuhvata i novčani deo, dodeljuje se svake godine za književno delo koje za temu ima stradanje srpskog naroda ma gde se on nalazio, a u znak sećanja na žrtve zločina 28. jula 1944. godine kada su SS jedinice bez i jednog metka, na najsvirepiji način ubile 640 žena i dece u selu Velika kraj Andrijevice, odakle potiče porodica Miroslava Brkovića. Pre nekoliko godina SPC je kanonizovala Veličke mučenike i na mestu njihovog stradanja podignuta je crkva posvećena svetima Kiriku i Juliti. Oko crkve se svake godine 28. jula organizuje svenarodni sabor, koji okuplja po nekoliko hiljada ljudi sa svih strana, a u slavu Veličkih mučenika.    

Miroslav Brković je član Udruženja književnika Srbije. U srećnom je braku sa suprugom Sandrom. Otac je šestoro dece.      

Autor: Svetlana Velimirović 

Nazad

This site uses cookies for better performance and user experience. Do you agree to use of cookies?

Find out more

Cookies on our web page

What is Cookie?

A cookie is a small piece of data sent from a website and stored in a user's web browse while a user is browsing a website. When the user browses the same website in the future, the data stored in the cookie can be retrieved by the website to notify the website of the user's previous activity

How do we use cookies?

A visit to a this page could generate the following types of cookie.

Strictly necessary cookies

These cookies are essential in order to enable you to move around the website and use its features, such as accessing secure areas of the website. Without these cookies services you have asked for, like shopping baskets or e-billing, cannot be provided.

2. Performance cookies

These cookies collect information about how visitors use a website, for instance which pages visitors go to most often, and if they get error messages from web pages. These cookies don’t collect information that identifies a visitor. All information these cookies collect is aggregated and therefore anonymous. It is only used to improve how a website works.

3. Functionality cookies

These cookies allow the website to remember choices you make (such as your user name, language or the region you are in) and provide enhanced, more personal features. For instance, a website may be able to provide you with local weather reports or traffic news by storing in a cookie the region in which you are currently located. These cookies can also be used to remember changes you have made to text size, fonts and other parts of web pages that you can customise. They may also be used to provide services you have asked for such as watching a video or commenting on a blog. The information these cookies collect may be anonymised and they cannot track your browsing activity on other websites.

4. Targeting and advertising cookies

These cookies are used to deliver adverts more relevant to you and your interests They are also used to limit
the number of times you see an advertisement as well as help measure the effectiveness of the advertising campaign. They are usually placed by advertising networks with the website operator’s permission. They remember that you have visited a website and this information is shared with other organisations such as advertisers. Quite often targeting or advertising cookies will be linked to site functionality provided by the other organisation.

Cookie management

Cookies can be managed via the web browser settings. Please, see you browser help how to manage cookies.

On this site you can always turn cookies on/off on menu item “Cookie Management”.

Website management

This website is managed by:

Brković Grupa DOO Kragujevac